'Stamos em pleno mar... Doudo no espaço
Brinca o luar — dourada borboleta;
E as vagas após ele correm... cansam
Como turba de infantes inquieta.
Sanderlei Silveira - 2024-01-09T15:35-03:00 - BR ∞ L
'Stamos em pleno mar... Doudo no espaço
Brinca o luar — dourada borboleta;
E as vagas após ele correm... cansam
Como turba de infantes inquieta.
'Stamos em pleno mar... Do firmamento
Os astros saltam como espumas de ouro...
O mar em troca acende as ardentias,
— Constelações do líquido tesouro...
'Stamos em pleno mar... Dois infinitos
Ali se estreitam num abraço insano,
Azuis, dourados, plácidos, sublimes...
Qual dos dous é o céu? qual o oceano?...
'Stamos em pleno mar. . . Abrindo as velas
Ao quente arfar das virações marinhas,
Veleiro brigue corre à flor dos mares,
Como roçam na vaga as andorinhas...
Donde vem? onde vai? Das naus errantes
Quem sabe o rumo se é tão grande o espaço?
Neste saara os corcéis o pó levantam,
Galopam, voam, mas não deixam traço.
Bem feliz quem ali pode nest'hora
Sentir deste painel a majestade!
Embaixo — o mar em cima — o firmamento...
E no mar e no céu — a imensidade!
Oh! que doce harmonia traz-me a brisa!
Que música suave ao longe soa!
Meu Deus! como é sublime um canto ardente
Pelas vagas sem fim boiando à toa!
Homens do mar! ó rudes marinheiros,
Tostados pelo sol dos quatro mundos!
Crianças que a procela acalentara
No berço destes pélagos profundos!
Esperai! esperai! deixai que eu beba
Esta selvagem, livre poesia
Orquestra — é o mar, que ruge pela proa,
E o vento, que nas cordas assobia...
Por que foges assim, barco ligeiro?
Por que foges do pávido poeta?
Oh! quem me dera acompanhar-te a esteira
Que semelha no mar — doudo cometa!
Albatroz! Albatroz! águia do oceano,
Tu que dormes das nuvens entre as gazas,
Sacode as penas, Leviathan do espaço,
Albatroz! Albatroz! dá-me estas asas.
II
Que importa do nauta o berço,
Donde é filho, qual seu lar?
Ama a cadência do verso
Que lhe ensina o velho mar!
Cantai! que a morte é divina!
Resvala o brigue à bolina
Como golfinho veloz.
Presa ao mastro da mezena
Saudosa bandeira acena
As vagas que deixa após.
Do Espanhol as cantilenas
Requebradas de langor,
Lembram as moças morenas,
As andaluzas em flor!
Da Itália o filho indolente
Canta Veneza dormente,
— Terra de amor e traição,
Ou do golfo no regaço
Relembra os versos de Tasso,
Junto às lavas do vulcão!
O Inglês — marinheiro frio,
Que ao nascer no mar se achou,
(Porque a Inglaterra é um navio,
Que Deus na Mancha ancorou),
Rijo entoa pátrias glórias,
Lembrando, orgulhoso, histórias
De Nelson e de Aboukir.. .
O Francês — predestinado —
Canta os louros do passado
E os loureiros do porvir!
Os marinheiros Helenos, Que a vaga jônia criou,
Belos piratas morenos. Do mar que Ulisses cortou,
Homens que Fídias talhara, Vão cantando em noite clara
Versos que Homero gemeu ... Nautas de todas as plagas,
Vós sabeis achar nas vagas. As melodias do céu! ...
III
Desce do espaço imenso, ó águia do oceano!
Desce mais ... inda mais... não pode olhar humano
Como o teu mergulhar no brigue voador!
Mas que vejo eu aí... Que quadro d'amarguras!
É canto funeral! ... Que tétricas figuras! ...
Que cena infame e vil... Meu Deus! Meu Deus! Que horror!
IV
Era um sonho dantesco... o tombadilho. Que das luzernas avermelha o brilho.
Em sangue a se banhar. Tinir de ferros... estalar de açoite...
Legiões de homens negros como a noite, Horrendos a dançar...
Negras mulheres, suspendendo às tetas . Magras crianças, cujas bocas pretas
Rega o sangue das mães: Outras moças, mas nuas e espantadas,
No turbilhão de espectros arrastadas, Em ânsia e mágoa vãs!
E ri-se a orquestra irônica, estridente... E da ronda fantástica a serpente
Faz doudas espirais ... Se o velho arqueja, se no chão resvala,
Ouvem-se gritos... o chicote estala. E voam mais e mais...
Presa nos elos de uma só cadeia, A multidão faminta cambaleia,
E chora e dança ali! Um de raiva delira, outro enlouquece,
Outro, que martírios embrutece, Cantando, geme e ri!
No entanto o capitão manda a manobra, E após fitando o céu que se desdobra,
Tão puro sobre o mar, Diz do fumo entre os densos nevoeiros:
Vibrai rijo o chicote, marinheiros! Fazei-os mais dançar!...
E ri-se a orquestra irônica, estridente. . . E da ronda fantástica a serpente
Faz doudas espirais... Qual um sonho dantesco as sombras voam!...
Gritos, ais, maldições, preces ressoam! E ri-se Satanás!...
V
Senhor Deus dos desgraçados! Dizei-me vós, Senhor Deus!
Se é loucura... se é verdade. Tanto horror perante os céus?!
Ó mar, por que não apagas. Co'a esponja de tuas vagas
De teu manto este borrão?... Astros! noites! tempestades!
Rolai das imensidades! Varrei os mares, tufão!
Quem são estes desgraçados . Que não encontram em vós
Mais que o rir calmo da turba. Que excita a fúria do algoz?
Quem são? Se a estrela se cala, Se a vaga à pressa resvala
Como um cúmplice fugaz, Perante a noite confusa...
Dize-o tu, severa Musa, Musa libérrima, audaz!...
São os filhos do deserto, Onde a terra esposa a luz.
Onde vive em campo aberto. A tribo dos homens nus...
São os guerreiros ousados. Que com os tigres mosqueados
Combatem na solidão. Ontem simples, fortes, bravos.
Hoje míseros escravos, Sem luz, sem ar, sem razão. . .
São mulheres desgraçadas, Como Agar o foi também.
Que sedentas, alquebradas, De longe... bem longe vêm...
Trazendo com tíbios passos, Filhos e algemas nos braços,
N'alma — lágrimas e fel... Como Agar sofrendo tanto,
Que nem o leite de pranto. Têm que dar para Ismael.
Lá nas areias infindas, Das palmeiras no país,
Nasceram crianças lindas, Viveram moças gentis...
Passa um dia a caravana, Quando a virgem na cabana
Cisma da noite nos véus ... ... Adeus, ó choça do monte,
... Adeus, palmeiras da fonte!... ... Adeus, amores... adeus!...
Depois, o areal extenso... Depois, o oceano de pó.
Depois no horizonte imenso. Desertos... desertos só...
E a fome, o cansaço, a sede... Ai! quanto infeliz que cede,
E cai p'ra não mais s'erguer!... Vaga um lugar na cadeia,
Mas o chacal sobre a areia . Acha um corpo que roer.
Ontem a Serra Leoa, A guerra, a caça ao leão,
O sono dormido à toa . Sob as tendas d'amplidão!
Hoje... o porão negro, fundo, Infecto, apertado, imundo,
Tendo a peste por jaguar...E o sono sempre cortado
Pelo arranco de um finado, E o baque de um corpo ao mar...
Ontem plena liberdade, A vontade por poder...
Hoje... cúm'lo de maldade, Nem são livres p'ra morrer.
Prende-os a mesma corrente. — Férrea, lúgubre serpente —
Nas roscas da escravidão. E assim zombando da morte,
Dança a lúgubre coorte. Ao som do açoute... Irrisão!...
Senhor Deus dos desgraçados! Dizei-me vós, Senhor Deus,
Se eu deliro... ou se é verdade. Tanto horror perante os céus?!...
Ó mar, por que não apagas. Co'a esponja de tuas vagas
Do teu manto este borrão? Astros! noites! tempestades!
Rolai das imensidades! Varrei os mares, tufão! ...
VI
Existe um povo que a bandeira empresta. P'ra cobrir tanta infâmia e cobardia!...
E deixa-a transformar-se nessa festa. Em manto impuro de bacante fria!...
Meu Deus! meu Deus! mas que bandeira é esta, Que impudente na gávea tripudia?
Silêncio. Musa... chora, e chora tanto. Que o pavilhão se lave no teu pranto! ...
Auriverde pendão de minha terra, Que a brisa do Brasil beija e balança,
Estandarte que a luz do sol encerra E as promessas divinas da esperança...
Tu que, da liberdade após a guerra, Foste hasteado dos heróis na lança
Antes te houvessem roto na batalha, Que servires a um povo de mortalha!...
Fatalidade atroz que a mente esmaga! Extingue nesta hora o brigue imundo
O trilho que Colombo abriu nas vagas, Como um íris no pélago profundo!
Mas é infâmia demais! ... Da etérea plaga. Levantai-vos, heróis do Novo Mundo!
Andrada! arranca esse pendão dos ares! Colombo! fecha a porta dos teus mares!
Оборио смо у мору ... злато у свемиру
Играјте месечину - Златни лептир;
И слободна радна места након што трчи ... уморна
Као кадица бендуса немирна.
Оборили смо се у мору ... од темпора
Звезде скачу као златне пене ...
Море у повратку светли Арвеће,
- Сазвештења течности са благом ...
Ми смо у мору ... два бесконачна
Тамо су сужали у лудаку загрљају,
Плаво, злато, плачид, узвишено ...
Који је небо? Шта је океан? ...
Оборили смо се у море. . . Отварање свећа
У врућим пантинг маринским окретама,
Брига једрилица ради до цвета мора,
Како ластави на слободно место ...
Одакле си ти? где идете? Погрешан саус
Ко зна курс ако је простор тако велики?
У овој Саури кораци повиси у праху,
Галлоп, лети, али не остављај траг.
Веома срећан ко може тамо
Осјетите ову плочу Величанство!
Испод - море на врху - фирмамент ...
А у мору и на небу - неизмерности!
Ох! Каква ми је слатка хармонија доноси ветар!
Каква мека музика у звуку удаљености!
Боже мој! Како је узвишени угаони угао
За бескрајне слободне радностепљење које плутају за ништа!
Морски људи! О Рудес морнари,
Тостред од сунца четири света!
Деца која су је прогушила
У креветићи ових дубоких стопала!
Чекати! Чекати! Дозволите ми да попијем
Ова дивља, слободна поезија
Оркестар - је море, који урлује луком,
И ветар, који у конопцима звижди ...
Зашто се одважете овако, мали чамац?
Зашто добијате од песника?
Ох! Волео бих да вас пратим на траку
Каква слична у мору - Златни комета!
Албатросс! Албатросс! Оцеан Еагле,
Ви који спавате од облака између газаса,
Протресите перје, Левиатхан из свемира,
Албатросс! Албатросс! Дајте ми ова крила.
Ии
То је важно од Колиште Наута,
Где си си син, који је твој дом?
Воли каденцу стиха
То вас учи старо море!
Кантаи! Та смрт је божанска!
Склизните Болигу у Болину
Као брз делфин.
Мезена'с јарбол
Здравље
Слободна радна места коју напуштате после.
Од шпанског језика као кантине
Захтеви за Лангор,
Сетите се мрачних девојака,
Андалусе у цвету!
Из Италије лењи син
Пева успаване венице,
- Земља љубави и издаје,
Или заљев у регазу
Сетите се Тассових стихова,
Поред вулкана Лавас!
Енглески - хладни морнар,
Да је на мору пронађено,
(Јер је Енглеска брод,
Да је Бог на лицу места усидрен),
Ријо Цхантс Глори,
Сећање, поносно, приче
Нелсон и Абоукир ...
Француски - предодређени -
Певајте лауреле прошлости
А Лоуреирос Порвира!
Хеленос морнари, који је креирао слободно место Јониа,
Прелепе бринетте гусари. Од мора који се урушио,
Мушкарци да је фидиас спровео, певају у јасном ноћи
Стихови који су домари стењали ... наути свих куга,
Знате како да пронађете на слободним радностима. Мелодије неба! ...
Иии
Спустите се са огромног простора, о орао океана!
Смањите више ... проучите више ... не може да изгледа људски
Како се зароните у летећу борбу!
Али шта да видим тамо ... Каква слика горчине!
То је погребно певање! ... Какве тетринске фигуре! ...
Каква злогласна и вила сцена ... Боже мој! Боже мој! Како страшно!
ИВ
Био је то дантескуе сан ... пад. Лузернас црвенило сјај.
У крви да се окупа. Иринац перова ... Стилл фотоапарат ...
Легије црних мушкараца попут ноћи, грозно плесати ...
Црне жене, суспендирају сисе. Мршави деца, чија су црна уста
Плажава крв мајки: остале девојке, али голе и задивљене,
У вртлогу вученог спектра, жељности и повреде узалуд!
И смеје се ироничном, шкробитом оркестру ... и из фантастичног круга
Двоструке спирале ... Ако старци лукови, ако на подним клиза,
Чује се врискови ... пукотине биче. И лети све више ...
Заробљени у линковима једног ланца, гладна гомила се рушила,
И крикови и плесови тамо! Један од беснила, још један је полудео,
Још један, тај мартириос квачило, пева, мокала и смеје се!
Међутим, капетан шаље маневар, а након зујања на небо које се одвија,
Тако чисто на мору, пише дим међу густим маглом:
Вибаи Ријо Тхе Вхип, Морнари! Направите их више плеса! ...
И иронично, оријентисани оркестар. . . И из фантастичног круга
Прави двоструке спирале ... какав Донте сањају сенке које лете! ...
Виче, хеј, псовке, молитве резонирају! И смеје се сотони! ...
У
Лорд Бог гадова! Реци ми да си, Господе Боже!
Ако је лудо ... ако је то истина. Толико ужас пре неба?!
О море, зашто не изађете напоље. Спужва за слободну ситуацију
Од вашег огртача овог замагљења? ... Астрос! Ноћи! Олује!
Котрљање неизморишта! Погубила сам се море, тајфун!
Ко су ове копиле. Ко не нађе у теби
Више од смиривања смеха мафије. Шта узбуђује бесан мучитеља?
Који су? Ако је звезда тиха, ако је место у журби
Попут слободног саучесника, пре збуњене ноћи ...
Реци ти, озбиљна муза, слободна муза, смела! ...
Они су деца пустиње, где је земљана супруга светлост.
Где живи на отвореном пољу. Племе голих људи ...
Они су смели ратници. То са тигровима Цумми
Борба у самоћи. Јуче Једноставно, снажно, храбро.
Данас мери робове, без светлости, без ваздуха, без разлога. . .
Они су осрамоћене жене, као и Агар.
Како је жедан, слушао, издалека ... Далеко ...
Довођење са типовима корака, децу и лисице у наручју,
У души - сузе и жучи ... као агар толико пати,
Попут млека суза. Морају да дају Исхмаелу.
Тамо у кршеним песком, из Палмеираса у земљи,
Рођена су прелепа деца, живели су њежне девојке ...
Једног дана прођите каравану, када се девица у кабини
Танак ноћи у велима ... ... збогом, о клизању носача,
... збогом, палмеирас да фонте! ... ... збогом, воли ... Збогом! ...
Затим опсежан песак ... затим океан прашине.
Затим на огромном хоризонту. Пустиња ... Само пустиња ...
А глад, умор, жеђ ... Ох! као несрећна која даје унутра,
И падне без више С'ерГуер-а! ... место у затвору,
Али шакал преко песка. Проналази тело које се грило.
Јуче је лавица, рат, лов на лава,
Спавање спавао ни за ништа. Под шаторима широког!
Данас ... црна база, дубока, заразна, уска, прљава,
Имати кугу за Јагуар ... и сан се увек исече
По почетку сматраног и тлума тела до мора ...
Јуче је пуна слобода, воља за моћи ...
Данас ... Цум'ло од зла, нису ни слободни да умру.
Ухапсите их исте струје. - Раил, Бланд СЕРПЕНТ -
У нитима ропства. И тако исмијавање смрти,
Плешите одвратну кохорту. На звуку видеа ... наводњавање! ...
Лорд Бог гадова! Реци ми да си, Господе Боже,
Ако будем делириозан ... или ако је то истина. Толико ужас пре небеса?! ...
О море, зашто не изађете напоље. Спужва за слободну ситуацију
Вашег огртача овог замагљења? Звездице! Ноћи! Олује!
Котрљање неизморишта! Погубила сам се море, тајфун! ...
ТЕСТЕРА
Постоје људи да застава позајмљује. Да покријете толико срамоте и кукавичлук! ...
И нека постане ова забава. У нечистом огртачем хладног разбојника! ...
Боже мој! Боже мој! Али која је ово застава, шта им је безобразно у Гавеа Трипудији?
Тишина. Муса ... плаче и толико плаче. Нека се павиљон опри у вашем плачу! ...
Ауриверде виси са моје земље, то ветар пољубаца и балансирања у Бразилу,
Естондар да се сунчева светлост завршава и божанска обећања наде ...
Ви ко, слободе после рата, одгајани су од хероја у копље
Пре него што је било Рото у битци, који служи плахови људи! ...
Атроциозна смртност коју ум руши! У овом тренутку гаси галига
Железа која је Цолумбус отворила на слободним радностима, попут ириса у дубоком пелагу!
Али превише је срамота! ... из куге етерично. Устаните, хероји Новог света!
Андрада! Сруши се тог банера ваздуха! Цоломбо! Затвара врата твојих мора!